Moto Garaža

05

O timu:

„Moto Garaža“ je tim nastao u istoimenoj radionici za servis i preradu motocikala. Čine ga Miloš Kanjo, mehaničar, vozač i vlasnik servisa po kome tim nosi i ime, glavna sprega i temelj ekipe. Petar Petojević, vozač i koordinator tima. Milan Tomić, vozač i logistička podrška. Nikola Stepanović, rezervni vozač i tehnička podrška, Nikola Petojević, verna podrška u boksu.

Sa MEC-om se srećemo prvi put na eksperimentalnoj trci, održanoj prošlog jula na Adi Huji. Tu smo se pojavili iz radoznalosti, jer nam se cela ideja učinila 2jako zanimljivom. Na trku smo došli na „Puch – Pony Express“ iz 1973. To je bio motor od oca našeg glavnog mehaničara i vlasnika Moto Garaže. Njime je čovek išao nekada na posao. I kada su se pojavili moderniji motori, kasnije i skuteri, digao ga je na tavan. Na tom tavanu je čekao nas da mu zapečatimo sudbinu. Skinuli smo ga, rastavili uradili mu kompletnu generalnu i ponovo ga sklopili. Sve se to odvija manje od 24 časa pred najavljenu trku. Trku o kojoj ništa do tada nismo znali… Ali nas je jako zanimala. Rezultat? Završili smo je! Mališa je izvrteo puna 4 sata, bez gašenja i kvarova. Stajali smo da bi se zamenili vozači i dosulo gorivo. Kada se ringišpil završio, zaljubili smo se u koncept MEC-a. Napominjem, to veče smo za 240 minuta prešli razdaljinu od Beograda do Kruševca (cca. 170 km) na motoru sa kojim ljudi obično idu na pecanje.

Dalje sezonu nastavljamo sa ozbiljnije napakovanim motorom. Ali uz pehove nikako nismo mogli da obezbedimo plasman. Tako da nam sezona 2017. nije ostala omiljena, bar kada su rezultati u pitanju.

Sezonu 2018.  počinjemo daleko spremniji. Uspeli smo da završimo prvu trku bez pehova. I sa sve većim entuzijazmom se spremamo za svaku sledeću.

Tim čine entuzijasti i hobisti. Svesni da ima boljih vozača. Takođe, svesni da ima ozbiljnih mašina. Gadno je kada se ta dva faktora nađu u istom timu! Ali ni mi nismo za bacanje!

O vozačima:

Petar Petojević, rođen u Beogradu 1981. godine. Vozač/Koordinator tima

Diplomirani sam ekonomista, studirao u Moskvi, radim kao Business Controller u IT kompaniji.

Za mene kažu da sam prvo naučio da vozim bicikl, pa prohodao. Od malena sam zaljubljen u sve što ima točkove. Automobili i motori su mi pasija. Prvi motor koji sam vozio je bio upravo Tomos Automatik od mog teče. Još u petom razredu sam ga terao po sokacima Vlajkovca, sela u predgrađu Vršca gde je teča živeo. I gde sam odlazio na raspuste.

Još kao klinac slušao sam i čitao o duelima Džejmsa Hanta i Nikija Laude. Uživao u duelima Ajrtona Sene i Alena Prosta. Smrt Ajrtona Sene (inače, oniljenog vozača) nalazim kao najveći gubitak u auto-moto sportu. Plakao sam tog dana… Pokušao sam da nađem interes u generacijama koje su usledile, ali Majkl Šumaher i Mika Hakinen nisu uspeli da mi vrate strast i volju da pratim trke, kao ni mlađi asovi. Dok se nije pojavio Valentino Rosi. Čast ostalim vozačima, ali kada su moto trke u pitanju, za mene boljeg nema! I teško da će i biti… Pored Moto GP pratim i „TT Isle of Man“ i porodicu Danlop (Džoija, Vilijama i Majkla) i Gaja Martina. Pravi drumski ratnici!

Zaljubljen sam u prerađene motore. Smatram da svaki motor treba da ima lični pečat vlasnika. Ne volim konfekciju. Od „kastomizovanih“ motora posebno izdvajam „Cafe Racer-e“. Jedan takav sa zadovoljstvom posedujem i vozim. On je nastao upravo u radionici „Moto Garaža“. Reč je o motoru Moto Guzzi V35II iz 1981, u osnovi. Sada ozbiljno prerađen.

Srećno sam oženjen sa Nenom, sa kojom imam sina Iliju i psa Živorada, malog yorki-ja.

Porodica mi je inspiracija i najveća podrška. Na njih pokušavam da prenesem svoju ljubav prema automobilima i motorima. I bez njih svakako ne bih postigao sve ovo što imam danas…

Miloš Kanjo, rođen u Beogradu 1981. Vozač/Mehaničar.

Rođen sam u Beogradu, a kao oficirsko dete često sam se selio, te sam svoje detinjstvo proveo u Negotinu i Kosovskoj Mitrovici, odakle sam se ponovo vratio u Beograd. Po struci sam elektroničar, ali sam najveći deo svoje radne dobi proveo kao trgovac moto i auto gumama. U poslednjih 5 godina se bavim servisom i preradom motocikala u svojoj radnji „Moto Garaža“.

Ljubav prema motorima i uopšte prema „dva točka“ je počela još dok sam bio dete, upravo na Pony Express-u i kroz vožnju bicikla. Sećam se da su me jednom tragajući za mnom, pronašli oko 20km van grada na mojoj „ponici“ a imao sam 5-6 godina.

U mehaniku i raznorazne majstorluke me je uveo otac, čiji je hobi upravo budženje svega i svačega, obrada metala na strugu i glodalici i slično, a kako je stalno sređivao neke oldtajmere, moja ljubav prema motociklima je bila sve jača. Put moje karijere je otprilike bio određen kada sam sa 7 godina dobio svoje prvo servisno uputstvo za održavanje i popravku Moto Guzzi V35/II. Svoje letnje raspuste sam u glavnom provodio šrafeći neku starudiju i gurajući je da upali, a kada se i to čudo desi, nisam je gasio do kasno u noć i tako u krug.

Danas, takođe šrafim, ali sa mnogo više uspeha, i iza sebe imam nekoliko uspešnih projekata u sferama prerade i restauracije.

Srećno sam oženjen suprugom Milojkom i imamo troje dece, koje, iako su devojčice obožavaju motore.

Porodica mi je sve i kao takva i najveća podrška, a upravo zavaljujući njima stalno napredujem, kako na poslovnom planu, tako i svojim znanjem. Voleo bih da imam malo više slobodnog vremena koje bih posvetio samo njima.

Milan Tomić, rođen u Beogradu 1976 godine. Vozač/Logistika

Radim kao vozač taksija, profesionalni sam vozač i nemam ambicija da budem išta drugo u životu. Vozim sve što ima točkove, dok se na dva točka osećam najlagodnije.

Na trkama učestvujem godinama gledajući ih na televizoru. Svakog drugog vikenda kad na stazu izađu Rosi i ekipa (nebitni likovi) ceo svet za mene stane. Pivo hoće da mi se ugreje jer ne mogu pogled da meknem sa malog ekrana. Sitna deca što po kući trče, znaju da tad mogu da rade šta hoće, jer tata vozi trku i ništa ne vidi i ne čuje. Takođe, znaju da dok je čika sa kreštavim glasom i brojem 46 na leđima na višem podijumu, tatino samo raspoloženje raste, pa i oni navijaju.

U garaži porodične kuće, jednog elitnog beogradskog naselja (Jajinci) nalazi se moja velika ljubav na dva točka. Reč je o Hondi Transalp 650. Biser u svetu moto industrije, poslednja reč tehnologije. Sa težinom od 220kg i snagom od neverovatnih 54 KS, može se pretpostaviti kakva je zver u pitanju. Da bi se to vozilo, čovek mora da bude muškarac pre svega, i to jak!

Na ove MEC trke, kolege iz tima, me namamiše nekom opuštenom atmosferom. Obećaše brdo ćevapa u pauzama vozikanja na stazi. Sad nešto pričaju kako je postalo ozbiljno, nema vise zezanja, na dijetu da se ide. Ma daaaaj…

Nikola Stepanović, rođen u Beogradu 2002. godine. Vozač/tehnička podrška

Još kao mali voleo sam sve što ima točkove. Prvi motor koji sam vozio bio je Tomos APN-4. Kod dede u selu Erdeviku. Imao sam 11 godina. Vozio sam ga tako što me deda stavi ispred sebe na sedište, ja dajem gas, dok on menja brzine. Od tada mi se sviđaju motori. Malo kasnije, tata mi je kupio skuter. Toliko sam bio srećan da sam za 4 dana sam potrošio 2 puna rezervoara. Nisam silazio sa njega. I dan danas ga vozim i radujem se svakoj vožnji.

Prošle godine sam upoznao Miloša Kanja, a preko njega i ostale drugove iz tima. Njih trojica su me uveli u mali svet velikog trkanja. Pošto se školujem za profesionalnog vozača, kod Miloša pohađam praksu u servisiranju motora. „Moto Garaža“ je moje malo utočište, gde uživam radeći na nečemu što je došlo/doneto pokvareno, a odlazi ispravno, punim gasom!

Nikola Petojević – aka Ćale, aka Glinerica, rođen u Kninu 1954. godine. Tehnička podrška u boksu.   

Druga ljubav, pored žene Smilje i porodice, su mu fudbal i auto-moto sport. Sport, generalno! Na TV-u konstantno se vrte neke trke ili neka liga. Ekipu prati na svim trkama. Bavi se nabavkom delova i logistikom. U džepu uvek nosi glinericu, po kojoj je već poznat. Ne zna se kada će zatrebati, a često treba! Otac jednog od vozača i moralna podrška kako sinovljeva, tako i cele ekipe.

O motoru:

Po ugledu na Cafe Racer-e i pravimo naš trkački motor sa kojim učestvujemo u MEC-u. Iz trke u trku ga modifikujemo i unapređujemo kako bi bio što prikladniji nameni, a opet trudeći se da zadržimo šarm kakav imaju samo „Racer-i“.

    Motor Racing League plugin by Ian Haycox